(1912-1989)

‍

Епископ Јован Велимировић је рођен 3. јуна 1912. године у селу Лелић код Ваљева. Синовац је Светог владике Николаја Велимировића. Завршио је Битољску богословију и Православни богословски факултет у Београду.

Након заточеништва у Другом светском рату, замонашио се у манастиру Раковици 1952. године. Био је професор и ректор Београдске богословије.  Замонашио га је архимандрит др Андреј, старешина манастира Раковице, 1952. године. Исте године га је патријарх српски Викентије рукоположио у чин јерођакона 26. фебруара, и јеромонаха, на Цвети, и произвео у чин архимандрита.

За Епископа шабачко-ваљевског је изабран је 1960. године. За кратко време служио је свету Литургију у свим црквама и манастирима у Епархији, што је била нова пракса у животу СПЦ. У својој неимарској делатности украсио је Епархију бројним новим као и обновљеним храмовима и  парохијским домовима, оживео и обновио наше манастире. Написао је значајна сећања на Владику Николаја, а дао је и благослов за покретање часописа Глас Цркве 1984. године, чији је био покровитељ.

Дугогодишње педагошко искуство, помогло му је да свештенике, од којих су већина били његови ученици, постави свакога на право место и да над њима бди као родитељ; да им помаже, заклања и штити од бројних искушења, која су сатански кидисали на Цркву у то изузетно тешко доба по Светосавље. Упокојио  се 28. марта 1989. године. Сахрањен је у задужбини породице Велимировић, манастиру Лелић.