(1852 – 1903)

Рођен је у Шапцу 20. августа 1852. као Димитрије Дражић. У Шапцу је завршио гимназију и четири године је био трговац.  Замонашио се 1869. године,  Богословију је похађао у Београду.  Теологију је студирао прво на острву Халки у Мраморном мору, а онда у Атини. Филозофију је студирао у Прагу. Од 1876. до 1878. администрирао је Врањском епархијом. Током 1880. изабран је за професора београдске богословије.

Током 1883. нудили су му тада упражњен положај митрополита Србије, али Фирмилијан је одбио ту част.  Био је учитељ краљевића Александра Обреновића. Када је изабран за ректора београдске Богословије основао је фонд сиромашних богослова и као новину увео јавна предавања. Једно време уређивао је Весник Српске Цркве. Један је од оснивача Друштва Свети Сава током 1886. године. Отишао је у Чикаго 1891. на позив америчких Срба и ту је једно краће време био њихов парох.

Након Америке отишао је у Цариград да одатле помогне Српској Цркви. Било је то тешко време за Српску Православну Цркву унутар Османскога царства, јер су Цариградска патријаршија и Бугарска егзархија имале званичне дозволе турских власти за несметан рад, а Спска Црква је морала да ради илегално или у оквирима Цариградске патријаршије. Бугарски егзархат је настојао да спречи функционисање Српске Православне Цркве у делу Старе Србије који углавном обухвата данашњу Македонију. Рад Егзархата био је најпре усмерен на преотимање патријаршијских цркава и протеривање њихових свештеника, а затим и на све оне који су се опирали бугаризацији. На удару су се убрзо нашли и српски свештеници, учитељи и народни прваци. Српска Црква је имала право да дјелује само у оквиру Цариградске патријаршије, која је била под грчком контролом. У Цариграду је Фирмилијан блиско сарађивао са Стојаном Новаковићем.

Након критскога устанка 1897. Турска је да би осигурала немешање Србије у случају грчко-турскога рата допустила отварање српских школа у битољском и солунском вилајету, и да се владика Амброзије протера из Скопља и на његово место постави српски свештеник као привремени администратор.  Фирмилијан је 1897. изабран за администратора Скопске епархије, а 1899. за митрополита Скопске епархије. Након укидања Пећке патријаршије био је први Србин, који је добио тај положај.  Међутим због великих отпора хиротонисан је тек 1902. Године. Упокојио се 1903. године у Скопљу.