(1866-1915)

Прота Стева Веселиновић је син свештеника Милоша и брат чувеног књижевника Јанка Веселиновића, ученик Београдске Богословије и Кијевске Духовне Академије.

У Богословији је предавао од школске 1893. године до свога упокојења 1915. године - Свето Писмо, Српски језик, Патристику, Познавање закона што се на Цркву односе, Догматику и Библијску историју.

Са Протом Стевом као Ректором подигао се углед Богословије на најзавиднију висину, најбољи београдски професори сматрали су за част да предају у Богословији, највиђенији људи говорили су са поштовањем о њој. Прота Стева је био првокласан аторитет у богословској науци, понос Богословије и Српске Цркве - сведочи нам о њему његов свети ученик Јустин Ћелијски.

Најмлађи од три сина свештеника Милоша, који је у Глоговцу службовао готово шест деценија, прота Стеван је основну школу завршио у свом селу, гимназију у Шапцу, а духовну академију у Кијеву. Професорски испит положио је у београдској Богословији.

У Богословији је радио од 1893. па готово до свог упокојења, а од 1905. године био је њен ректор. Преводио је са руског језика. Сарађивао са неколико познатих новина и часописа, теолошке, књижевне и историјске тематике. Објавио је више књига и уџбеника за Богословију, под именом „Лекције из Светог писма“, пише Дејан Николић и помиње 1914. годину од када се у Архиву Југословенске кинотеке налази филм направљен приликом постављења камена темељца Богословије „Светог Саве“ у Београду у време када је прота Стеван, као ректор, био на челу ове установе.

Као краљев посланик у два маха, 1897. до 1900. године је био у Народној скупштини Србије.

Дејан Николић, велики заљубљеник у историју свог краја, примећује да не изненађује одлука ученика проте Стевана да изражавајући пијетет према свом учитељу, 1956. године уз верски обред и све почасти, изврше пренос његовог земног праха у зеједничку породичну гробницу Веселиновића у Глоговцу.

- Овај светли чин, поздрав Богу и последњи земаљски поздрав свом учитељу, још једном нас је подсетио и посведочио да велики људи и велики учитељи и животом и смрћу за собом остављају светла дела и светле ученике, закључио је Николић