Изворна реч библиотека је грчког порекла и означавала је сандук, полицу или просторију као спремиште за књиге. Преточена реч на немакчи изговарала би се а као Gestell, у преводу као користан предмет, костур, структуру или место за књиге. Све јој то приличи. У српском народу још када је оснивао средњовековне универзитете попут Хиландара, Жиче, Студенице, Свети Сава је молио, заповедао и наређивао у својим типицима да сваки од новонасталих манастира мора имати своју библиотеку која ће бити извор мудрости и науке. С почетка, садржај књига је био богослужбеног карактера. Са развитком богословља у нашој Цркви и поднебљу почело је прикупљање научних публикација на разним језицима. У томе су заслужну улогу имали образовани црквени прелати. Неке од тих библиотека имале су дугу традицију и у њих су уткани многи легати наших учених епископа и угледних професора.
Сходно заповести родоначелника наше црквене самосталности, просвете, дипломатије Доситеј Обрадовић је оснивајући богословску школу 1836. године, основао и њену библиотеку. Од самог настанка Богословије, бригу о њој, њеном кадру, а у исто време и о њеној библиотеци, водили су београдски митрополит Петар, као члан просветне комисије при Светом Архијерејском Синоду задужен за одобравање уџбеника и митрополит Михајло, који је лично један део својих књига даривао младом богословском поколењу.
Судбина богословске библиотеке била је нераскидиво везана за живот и историју саме Школе. Тако је приликом процвата Богословије и њеног живота, цветала и библиотека, док је у тешким временима те исте потешкоће осећала и она. Током XX века више пута мењала је своје место и сваки пут долазило је до страдања и губљења великог броја књига. Тако је, примера ради, приликом усељења Богословије у Манастир Раковицу велики део документације из школске библиотеке већ је био изгубљен. Коначним пресељењем Богословије, школске 1957/58. године, из Манастира Раковица у данашње здање Богословије, велики број књига нашао је своје коначно уточиште. Данашња зграда Богословије има библиотеку са око двадесет хиљада књига. То су књиге од велике важности за Школу, добијене од многих добротвора. Неке од њих датирају још с краја XVIII и почетка XIX века, и написане су углавном на црквенословенском и немачком језику.
Оно што Богословију чини посебно поносном јесу књиге нашег истакнутог црквеног правника и омилитичара професора Бранка Цисаржа, као и београдског правника господина Душана Ђ. Ивковића, који су своје богате библиотеке у целости поклонили као легате Богословији Светог Саве. Своје књиге у библиотеку Школе даривали су и други професори, попут протођакона Властимира Х. Ђорића, епископа Јована Велимировића, протојереј-ставрофора проф. др Душана Кашића и протојереј-ставрофора Душана Дачића.
Богословија Светог Саве, поред просторија у којима је похрањен велики број часописа и архива школе, поседује и ђачку читаоницу у којој се налази близу десет хиљада књига, које су поред мањег броја богословске литературе, претежно књижевно-уметничког садржаја и ученици ту литературу углавном користе у настави Српског језика и књижевности.
Десет година уназад, од 2012. године, ученици задужени за одржавање реда у библиотеци марљиво и са пажњом уносе у компјутер списак књига које Школа поседује. До сада је у дигитални регистар унесено око деветнаест хиљада и пет стотина књига и надамо се да ће ускоро овој подухват бити окончан, како би се приступило наредним плановима у вези са унапређењем рада библиотеке. Такође, пред Управом Богословије је велики изазов по питању бриге о књигама. У плану је да се библиотека и ђачка читаоница обједине у једну просторију. Та просторија, по пројекту, требало би да буде много већа него што је сада, и у њу би поред књига, периодике као и дела школске архиве, био смештен и део предвиђен у ком би професори и ученици могли користити понуђени материјал. Адаптација просторије осмишљена је у складу са високим стандардима библиотекарства, где би старе књиге након рестаурација биле похрањене и сачуване од пропадања. Простор би био заштићен од евентуалне влаге, опрема би била модернизована копир-апаратом и скенерима чиме би се поједине књиге дигитализовале и тако понудиле на коришћење.
Посебан подухват који је Управа Богословије ставила пред себе, јесте поменути завршетак дигиталне каталогизације књига и почетак сарадње са електронским библиотечко-информационим системом Кобис-ом, чиме би књиге сачуване у библиотеци Богословије Светог Саве изашле ван зидова зграде у улици Мије Ковачевића број 11 и постале јавно добро свим добронамерним истраживачима у Србији и свету.
Да се још једном вратимо значају библиотеке у било ком облику се оне налазиле (у полицама или дигиталном облику) и које се користе за читање. Саме књиге, по Женету, изнова се рађају приликом читања и стављају у трајну садашњост. Примера ради, у реверзибилном времену читање Аристотела и Еразма као наших савременика превазилази се свака временска дистанца. Шта нам онда предстоји у размишљањима када су у питању богонадахнута штива, освештане мисли и све што је од душекорисности између корица. Отуда су добре библиотеке, посебно богословских училишта као што ће то бити и библиотека Богословије Светога Саве, бити и остати за највеће наше вредноте и као проверени сапутници свих, посебно млађих црквених нараштаја.
