О Богословији

Богословија Светог Саве носилац је традиције пређашње Прве Богословије у Србији основане још давне 1810. године у Београду. Заслугама Доситеја Обрадовића издејствовано је одобрење за оснивање једне богословске школе која би образовала будуће свештенике.

Исцрпнијих сведочанства о раду Богословије немамо, познато је да је градиво излагано по предметима, настава је била организована пре и после подне, а само школовање планирано је да траје две године. Захваљујући повољним политичким околностима, предвиђени програм успешно је реализован и тиме је омогућено првој генерацији богослова да заврши школовање 26. маја 1812. године. Непосредно после тога уписана је друга генерација, али се настава одржавала нередовно и под тешким оптерећењем све сложеније ситуације у Србији.

Нажалост овај први покушај оснивања клирикалне школе пропао је заједно са Првим српским устанком. Неповољне црквено-политичке прилике после Другог српског устанка утицале су на то да се на обнављање просветне установе у којој ће се образовати будући свештенички кадар чекати читаве двадесет три године.

Доласком за београдског Митрополита Петра Јовановића, после више покушаја коначно долази до поновног отварања богословске школе. Из расписа Митрополита Петра Јовановића од 25. јула 1836. године, видимо да је Митрополит затражио од свештенства списак младића за Богословију не млађих од 18 година, који умеју да читају и пишу, доброг владања са потврдом надлежног свештеника и кмета. Ученици по овом распису сами себе би издржавали, док сама школарина била је бесплатна. Занимљиво је то, да је овим документом Митрополит одредио да нико ко не заврши Богословију од сада неће моћи да буде рукоположен за свештеника.

Bogoslovija zimi

Богословско училиште основано је са намером да траје годину дана али убрзо је школовање продужено на две а потом и на три године да би 1844. године школовање било продужено на четири године.

Богословија је почела са радом у кући Николе Христића Бадемлије уз коју су коришћене још три трошне зграде, које су се и урушавале. Ученици су на богослужења ишли у дрвену Цркву саграђену након рушења старе Саборне цркве због припрема за почетак зидања новог Саборног храма, у дворишту тадашњих зграда Богословије.

За време прве управе Митрополита Михаила 27. септембра 1863. године донет је први закон о Богословији – Устројство Богословије – којим је по први пут у званичним документима ово училиште тим називом ословљено иако је увелико у народу тако ословљавано. По уредбама овог закона Богословија је под управом Архијерејског сабора али и по први пут под врховним надзором Министра просвете и црквених дела. Богословију су тада уписивали они који су завршили четири разреда гимназије са изузетком младића са простора тада још неослобођених од Турске власти.

За време друге управе Mитрополита Михајла, 11. јануара 1896. године донет је нови закон о Богословији који јеступио на снагу тек 30. новембра 1900. године, од када Богословија у Београду носи назив Светог Саве. Новим законом прописује се да Богословија и даље буде под управом Архијерејског сабора и врховним старањем и надзором министра просвете и црквених послова, ученици су дужни да живе у интернтату а школовање траје девет година.

Нова Богословија Светог Саве отворена је 1. децембра 1900. године али је наследила проблеме претходне у погледу смештаја школе, тадапривремено је смештена у дому Друштва Светог Саве у Душановој улици. За нову зграду Богословије Министарство просвете купило је имање код цркве на Савинцу али због одуговлачења школске 1904/05 године узет је под закуп Дом „Краља Дечанског“ на западном Врачару у којој је школа радила.

Први Светски рат прекинуо је рад школе и изградњу нове зграде Богословије Светог Саве на Врачару чије зидање је започело у априлу 1914. године, на простору испред данашњег Храма Светог Саве, где се данас налази паркинг Народне библиотеке Србије.

За време Првог Светског рата Богословија није радила, међутим, један број ђака и професора затекао се у Енглеској и за њих је организован течај у Кадесдону и два боголовска испита зрелости а као заступник ректора био је изабран Јосиф Цвијовић.

По окончању Великог рата Богословија Светог Саве, покушала је потпуну реорганизацију али у ратом опустошеном Београду и Србији услови за тако нешто нису били повољни. Готово већ стални проблем са простором у ком би се школа налазила, у овом периоду чинио се непремостивим. Указом Краља Петра I Карађорђевића, Богословија Светог Саве привремено је измештена у Сремске Карловце, где је радила до почетка Другог светског рата.

O Bogosloviji

У Другом светском рата Богословија је неколико месеци у току 1943. године радила у Нишу али су ратне неприлике и овај покушај осујетиле, те је у октобру школа морала поново бити затворена.

Послератна Богословија Светог Саве обновљена је за време патријарха Гаврила 1949. године у манастиру Раковица.

Богословија Светог Саве кроз историју образовала је кадар који је својим радом и прегалаштвом унапредио црквену службу и бројним делима задужио српску државу, просвету и културу. Многи од ученика ове школе били су оснивачи или чланови многобројних културних, просветних и националних друштава.

Богословија Светог Саве у Београду и данас извршава своје примарно послушање Светој Цркви, васпитавајући и образујући будуће црквене, просветне, културне и националне прегаоце. Данашња школа је просветна институција интернатског типа која се од школске 1957/58. године налази у згради која је пре Другог светског рата изграђена за Интернат студенатат Православног богословског факлутета на Карабурми по пројекту архитекте др Александра Дерока. Богословија је коначно добила наменску зграду која испуњава све услове за њен рад и у оквиру које се налази капела посвећења њеном патрону, Светом Сави.