„Или не знате да је тијело ваше храм Светога Духа који је у вама, којега имате од Бога и нисте своји? Јер сте купљени скупо. Прославите, дакле, Бога тијелом својим и духом својим, јер су Божији.“ (1 Кор 6, 19-20)
Важност физичке активности све више се препознаје у времену које услед технолошких достигнућа нашег друштва немарно овај део васпитања младих помера у други план. Физичка активност која се везује за оптималан развој многих физичких функција има и психолошке користи код младих људи смањујући тежину анксиозности и депресије.
Још су рани хришћански оци говорили о значају спорта. Свети Климент Александријски у свом познатом делу „Педагог“ пише: „Дечаци морају да раде телесне вежбе. Никаквог зла неће бити ако они буду вежбали своје тело за оно што је корисно, односно, за здравље, под условом да их те вежбе не удаљују од оног што је корисно за њихово тело“.
Бављење физичком културом је изузетно важно, колико и овладавање духовном културом у којој се ученици кроз свакодневни богослужбени живот усавршавају. Богу је угодно да споји духовно и физичко у једну људску личност – као што је Божанствено и човечије спојено у једну Богочовечанску Личност Господа Исуса Христа. На том сједињењу гради се комплетан човечији живот. Физичка култура је усмерена на развој, на усавршавање наше природе, јер у супротном не бисмо употребљавали реч „култура“ у односу на спорт.
Препознајући и овај сегмент богословског образовања и васпитања, ученици богословије поред осталих могућности спортске рекреације у школи и спортским игралиштима у њеној близини, два пута недељно имају организоване часове пливања. Том приликом се даје могућност и досадашњим непливачима да овладају овом вештином.
