Немерљив је значај познавања класичних језика за дубље понирање у хуманистичке науке уопште, а посебно у богословске. Иако га не треба посебно истицати, подсетимо се да су књиге Светог Писма Новог Завета изворно написане на грчком језику, као и да се најстарији превод Светог Писма Старог Завета, са јеврејског на грчки језик, тзв. Септуагинта, данас у науци често сматра поузданијим сведочанством о старозаветном тексту од млађег масоретског текста, а свакако је незаобилазно штиво сваког хришћанина будући да свеобухватно прожима литургијске молитве и црквено песништв.
Захватимо ли шире, постаје јасно да познавање грчког језика отвара врата у свет миленијумима дуге и бесцено богате литерарне традиције која баштини најразнородније жанрове и дела, од Хомерових епова, преко хеленских филозофских списа до ризнице светоотачке литературе.
Циљ Секције Грчког језика, коју води проф. Грчког језика у Богословији Светог Саве у Београду, Богдана Николић, јесте да код ученика подстакне радозналост и жељу да се ближе упознају са богатом историјом Грчког језика, његовим језичким варијететима, као и да их кроз рад на тексту, проширивањем знања стечених у оквирима основног курикулума, оспособи за читање различитих изворних текстова уз употребу речника.
Оваквим радом се, осим стицања основних компетенција у овладавању једним класичним језиком, код ученика развијају и боља меморија, обраћање пажње на појединости, способност решавања комплексних проблема… и многе друге које су од важности за читав спектар академских и животних вештина.
