(1840-1905)

Инокентије (Јаков Павловић) рођен је 1. августа 1840. у Шапцу. У Кијеву је завршио Богословију и Духовну академију. Рукоположен је у чин ђакона и презвитера 28. и 29. aвгуста 1863. Био је војни свештеник у Крагујевцу. Професор Богословије у Београду постао је 1870, а њен ректор 1877. Био је и министар просвете и црквених дела до 1886, па опет ректор.

Као удовац 1892. примио је монашки чин у манастиру Раковици. За епископа нишког изабран је једногласно 1. августа 1894. а следећег дана посвећен за епископа у Нишу. После смрти митрополита Михаила, постао је поглавар Српске цркве 15. фебруара 1898. Умро је 19. маја 1898. у Београду и сахрањен у Саборној цркви .

Инокентије Павловић је рођен 1. августа 1840. у Шапцу као Јаков Павловић. Отац му је био познати протојереј Јован Павловић, посланик на чувеној Светоандрејској скупштини. Основну школу и четири разреда гимназије завршио је у Шапцу, два разреда богословије у Београду и Духовну академију у Кијеву.

У Србију се вратио почетком 1863, и већ 31. јула био је рукоположен за свештеника. Био је професор гимназије у Крагујевцу, војни свештеник, свештеник Казненог завода у Крагујевцу, професор и ректор Богословије, вероучитељ Више женске школе, дворски свештеник и начелника Црквеног одељења у министарству просвете и црквених дела.

После смрти супруге закалуђерио се 24. новембра 1892. године и добио име Инокентије. За епископа нишког изабран је 1. августа 1894, а за митрополита 15. фебруара 1898. вољом двора и владе.

За време његове управе Београдском митрополијом дошло је до женидбе краља Александра и Драге Машин, до насилног уклањања династије Обреновића са престола (1903), и до избора Петра Карађорђевића за новог краља Србије.