Према подацима истраживања које је 2021. године спровео Државни факултет за учење руског језика „А. С. Пушкин“ (Москва), руски језик према различитим параметрима (број говорника, број корисника интернета, количина ресурсā на интернету, број публикација у водећим међународним научним базама података, статус у међународним организацијама, број мас-медија на руском) заузима пето место у свету, после енглеског, шпанског, кинеског и француског. По броју говорника је на осмом месту – на руском данас говори 258 милиона људи. По заступљености на интернету руски језик је на другом месту, после енглеског.
Српски ђаци су руски језик први пут у настави чули у Сремским Карловцима 1726. године, у тек отвореној Словенској школи Максима Терентјевича Суворова, учитеља који је Србима био послат после молбе Митрополита београдског Мојсија Петровића упућене руском цару Петру Великом. Као обавезан предмет руски је у Србији први пут почео да се учи 1849. године, управо у Београдској богословији. Године 1878. на Историјско-филолошком одсеку Велике школе почеће са радом Катедра за руски језик и књижевност. Србија је земља са најдужом традицијом учења руског језика. Занимање за њега је, по свој прилици, у тесној вези са вишевековном блискошћу и контактима Србā и Русā, које кроз писане изворе пратимо од времена Светог Саве.
Познавање руског језика је од посебног значаја код проучавања богословља и богословских дисциплина. Поред богатог руског светоотачког наслеђа, за нас су важне и капиталне студије руске црквене науке о богословљу, историји Цркве, студије из области патрологије, библистике, литургике, канонског права, црквене уметности, црквене археологије и др. Део овог укупног богатог наслеђа још увек није познат српском читаоцу.
Секција је покренута како би се ђацима пружила прилика да наставе са учењем руског језика и да се окушају у преводу православних поучних и научних текстова.
